Kada bacio je Pravednog u Ždrelo blata

I rasterao mačem sve Pravednoga sluge rata

Pesnicom izvuče iz zemlje zube njene

Da raspore vazduh i odu u visine neslućene

I pusti da Zlokobna ptica zapeva svetlosti plam

Dade svom nakotu život kom na čelu ne piše sudnji dan

Odvede ih da s druge strane zemljinog zuba hode

Po suvom tlu ranjenom tokovima nesvete vode

 

                                     On dade im suzu izdajničku da nose

                                     I Pravednim slugama da njome prkose

                                     Koliko jedan izdajnik pod svetlošću može biti

                                     Pravednih se sluga puno u tami mora skriti

                                     Jer dok jedan izdajnik na nogama svojim stoji

                                     Mnoštvo pravednih svoje dane izbroji

                                     I sve dok izdajnici ne vrate se u zagrljaj blata

                                     Pravedne će senke hrliti zagrljaju rata